Znam da nekada svet oko tebe izgleda kao gluva soba od čije tišine ne čuješ ni sopstvene misli. I znam da onda, kad digneš glas, buka oko tebe uguši želju da završiš započetu misao. I da su odavno heroji otkrili prava lica i očekuju da svoj lik kreiraš po uzoru na njihovo bezličje. I da kreneš njihovim stopama. Samo ti nikada ne kažu da tragovi koji te zovu da ih pratiš, izblede, baš na mestu sa kog više ne možeš da se vratiš. I još ti prećute, da si pre tog mesta imao pravo na izbor. Da ostaneš svoj, da donosiš odluke u svoje ime, da izabereš svoj put. Ova je istina manje lepa jer u njoj nema staze popločane lakim pobedama. I u njoj si samostalan ali nisi sam. Jer ako ti se svet oko tebe ne dopada, učini nešto da ti se dopadne tvoje mesto u njemu. I nauči da prepoznaš ono što možeš da promeniš - sebe, svoju ulicu, svoje dvorište, svoj kvart, SVOJ GRAD.